DENISA KONDIC - IN SERBIAN

DENISA KONDIC

Не Дам Себе

Не дам себе ван себе.

Отмицу спречавам.

На згаришту прошлости

сакупљам пепео,

мешам га са сузама

и правим цеђ -

да сперем сву бол

и избелим простор за нови почетак.

Од пређе сам јаке саткана.

Поникла на тлу

балканских прадедова.

Мојим жилама струје сеобе

и они што никада за милост не моле.

У мени се буди свест успавана.

Ниси сама, ниси сама!

Снагу црпим у вама -

замишљеним дијалозима,

сневаним и збиљским призорима,

у свету предака,

склоњеном од заборава,

јер ваша су сећања у мојој крви записана.

Цеђ

Моје срце није палимпсест,

па да због мањка осећања

по њему поново пишеш.

Нисам мета.

Оно што је написано,

као стари пергамент тргам.

Срце ново имам.

Нисам мета.

Саговорник мој нестао је.

Сад нова слова учим,

перо у тинту умачем.

Нисам мета.

Цеђу бришем твој лик

да избелим разочарања

и неиспуњена обећања.

Мета више нисам.

Босонога II

И даље путујем просторима

где нису потребни папири,

где се путање шире

у свим правцима.

Записом генетике присутна сам

и тамо где никад нисам била,

где су ми преци уцртали мапу душе

и где рељефи настају на исходишту времена.

Избачена с изворишта идеала,

оснажујем честице себе

да уморна стопала

спојим с траговима у свемиру.

Спремна да изнедрим бољу себе,

осмехом нежно ромињам

по љубоказима окренутим

ка оном што ће доћи.

Има пуно ствари које почињу на “Д”,

безброј разнобојних могућности,

једна ће бити моја,

јер ја јесам Дете Дунава.

И даље сам старомодна,

пишем разгледнице пером

и босих ногу убацујем у сандучиће срца

весело очекујући осмех.

А када бол притисне и стегне,

од мирисног биља у срцу

цедим етарско уље,

да себи излијем на главу, као благослов.

Сада прекидам ову чајанку са собом

и на врховима прстију

улазим у нову димензију.

Босонога је жива.

DENISA KONDIC